Pokemon Go

______ Покемон Гоу – То је ЦИА у сваком дворишту, у свакој кући и војној бази…______ Мало занимљивих података о игрици ПОКЕМОН ГОУ (POKEMON GO): По изворима на енглеском језику: – Аутор ове игрице је фирма НИАНТИК ЛАБЗ (NIANTIC LABS). Они су интерни старт-ап Гугла. О везама Гугла с Великим Братом – ако већ не знате, изгуглујте сами, а ми идемо даље: – Фирму НИАНТИК основао је Џон Хенки (John Hanke), који је такође оснивач и фирме КИ ХОУЛ (KEY HOLE = кључаоница). Ова фирма основана је у оквиру пројекта картографије терена – коју је откупио исти тај Гугл, који је касније на основу те исте „КЉУЧАОНИЦЕ“ направио своје познате програме Гугл-мапе, Гугл-Земљина кугла, Гугл-улице. – А сад најглавније: фирму „КЉУЧАОНИЦА“ (Keyhole, Inc.) финансирала је фондација за помоћ предузетништва ИН-КЈУ-ТЕЛ (IN-Q-TEL). Ова фондација власништво је Централне обавештајне агенције (ЦИЈА), и легално је била од стране ЦИЈЕ основана 1999. године.

Помоћу горе поменутих апликација решени су важни задаци: – спроведено је било мапирање (картографија) површине целе наше планете, укључујући друмове, војне објекте, итд. А некад су се мапе са размером 1цм=1 км сматрале стратешким војним тајнама, а у грађанске су карте намерно били уношени нетачни подаци… – аутомобили роботи из Гугл-улица завирили су нам у све сокаке – направивши детаљне мапе свих наших градова, улица, аутомобила, нас самих – и наших чак лица… Остао им је био само још један проблем – како да уђу, како да завире још и у наше куће и станове, у наше подруме, стазе у сенци, касарне, државне зграде, фирме, надлештва – и тако даље, све по списку… И одједном се ту нашла та невина фирмица, тај НИАНТИК ЛАБЗ – која у народ пушта генијалну вирусну игрицу по најновијој и модерној технологији, с додатном стварношћу…

Ви треба само да с нета на ваш смарт-фон с камером скинете тај мали програмчић и да му доделите одговарајућа права (приступ камери, микрофону, жироскопу, навигацији и разним УСБ уређајима на које се може прикључити) – и ваш смарт-фон тог ће момента завибрирати и јавиће вам где се налазе ваша прва 3 покемона (да ли сте запазили да се та прва 3 покемона увек налазе баш ту негде у вашој близини?) „Игрица“ затим тражи да те покемоне снимите из свих угловаи са свих страна – а ви ћете бити срећнни јер сте добили своју прву награду. Истовремено ће вам послати и слику просторије где се управо налазите, укључујући и географске координате и чак и угао нагиба телефона. Честитамо – управо сте им снимили и послали снимак вашег стана (радног места… итд…)

_____Да ли желите да вам објашњавамо и даље?_____ Скидајући „игрицу“ с нета ви прихватате и услове њихове понуде. А она није баш тако наивна. НИАНТИК вас чак и званично упозорава: „Ми сарађујемо с државним структурама и приватним компанијама. Скидањем ове игрице ви нас овлашћујете да овим структурама и компанијама можемо предавати све податке о вама или и о вашем детету…“. Али ко ће, забога, све то да чита?… У том њиховим упозорењу (условима, које прихватите ка скинете „игрицу“) налази се и нарочита једна тачка 6, која гласи: „Наш програм није у стању да изврши команду вашег претраживача „do not track“ = „не иди замном, не прати ме“. Другим речима – чим то укључите почињу да вас прате и од тада ће вас надаље стално и свуда пратити. А ту нам се – осим добровољног и радосног мапирања свега и свачега унаоколо – отварају и још забавније могућности: На пример некоме (знамо већ коме) се захоће да дозна шта се моментално догађа у некој згради, на пример у Скупштини или Влади… Или и у некој касарни. Одједном код десетина посланика, чиновника, чистачица, кафе куварица, новинара – или и војника и официра – завибрирају смартфони и појави се обавештење „ево га ПИКАЧУ у вашој близини!!!“. А весели чиновници, чистачице, новинари, посланици, војници – озарени срећом – исучу своје смартфонове и поукључују по њима камере, микрофоне, навигације, жироскопе… И почну да се врте около гледајући у екране смартфонова и све да снимају и да у мрежу шаљу терабајте видео снимака… Свака вам част – сами сте то хтели… Tражили сте – шта сте тражили, добићете…

Niti je problem igrica, niti tehnologija, vec cinjenica da se u nasem drustvu pojam deteta i odgovornosti neopravdano rastezu. Kao sto su mnogi napisali rec je o osobi koja ide u VII razred i ako do sada nije naucila kako se ponasa na ulici, pitanje je da li ce ikada nauciti. Jurnjava za pokemonima ne moze da bude nista drugo do obicnog izgovora. Jer, da su joj po onoj staroj rekli da skoci u bunar, da li bi skocila? Uz neizbeznu bahatost vozaca u saobracaju, primetio sam kao pesak da je sve vise mladih koji uopste ne gledaju kada prelaze ulici. Nema onog cuvenog "obavezno prvo pogledaj levo, pa desno". Ako se ne znaju osnovne stvari, kako cemo dalje i kakve ce nam biti generacije koje dolaze? Pitanje je koliko je zakazao i vaspitno-obrazovni sistem, ali poslednjih 15 godina traje njegova permanentna razgradnja. Mozda, gledavsi sve cinjenice i ne treba da nas zacudi sto je podletela pod auto. Jednostavno, to je danas tako. Kao sto je tverkovanje na terenu zamenilo lastis.